Danas sam se rastužila i baš sam bila loše,
počela sam raditi u svojoj polagano raspadnutoj firmi jer čekamo totalni raspad pa da ne srljam sa otkazom sačekt ću da oni ga meni uruče.
I naravno jučer sam tražila slobodno da mogu svoju M odvest vaditi krv,a i ja sam bila na kontroli, sve ok dobila sam slobodna da bi ja najavila da mi treba i utorak jer dijete vodim na kontrolu,a taj dan ima i stomatologa.
A meni će moji nadređeni PA ZAR TI NEMAŠ MUŽA
ostala sm upravo takva šokirana.Ja koja znam pričati i boriti se kad spavam,ostala sam nijema nisam znala što reći na to,ali da mi je rekao muškarac nebi se iznenadila,ali žena koja ima takođe dijete,nemogu vjerovati.
Onda valjda skužila što je rekla pa kaže vidjet ćemo u ponedjeljak,znate da sam razmišljala isti tren se pokupit i otići i nikad se više nevratiti.
To je što sam pisala već u par navrata rijetki su poslodavci koji će tolerirati staalne izlaske sa posla.
Kod nas su u firmi na svu srecu svi puni razumjevanja, oni sa djecom ali i oni bez njih. Kad god mi je trebao slobodan dan, za Zg kontrolu, za bilo sta dobila sam bez pogovora. Tako da mi je sad nekako bio i crnjak kazati im da sam predala zahtjev za SRV. Al kad sam im rekla, zanjemila sam od soka jer jednostavno nisam navikla na takve odnose na poslu. Proslo je sve super, i ako mi sto treba rekli su da se slucajno nisam ustrucavala pitati...al isto tako mi je poznato kad se osjecas ko da su te posr... 
,već sam mislila da će sve cure skinuti sa SRV,jer sa svim tim zakonom,