Mraonicus, ne znam kad sam se toliko nasmijala (kroz plač) kao kad si ti bila u ZG. Ti sve tako smješno pričaš, kao da se radi o crtiću, a ne tvom životu. Gledam i ne vjerujem, muz ti na drugom kontinentu, ti prevalila kilometre s djecom, sin u gipsu, one puste kapi u a. u oko... pa tisuće ljudi u redu kod. m, čekaj s djecom, pa juri u dubravu na bio (još stigli i na kavu s dragicom)....

Najsmješnije mi bilo kad je neki tip žicao vodu od tebe na velesajmu, a ti mu daš i meni kažeš "čovek pitao, treba mu". To može samo žena ZMAJ.

Drugi put kad dodješ, hoću set priča o muževom čuvanju djece

Samo kratko to nekako vrijeme,nikad dovoljno za jednu duguuu kavu,
mraunicus i Kate u kombinaciji ---cure drage --- duo za poludit.
Meni je to terapija i baš je to najvažnije za roditelje,naći načina da prebrodiš sve
kao što radi naša mraunicus kroz šalu pa makar i na svoj način.
Nadam se reprizi .......za vas sve jedan

Šou si Kate,koliko se svega sećaš...mora da si mislila i ti i TM da sam mora biti luda kad zbijam šale na svoj račun...a najbolji deo su deca kod M.i čekanje i držanje sina u naručju svo vreme,ruke nisam osećala,satima...on u gipsu,nemiran baš kad treba da bude tišina,štipa usnulu A.u kolicima,ova vrisne iz sna...scenario za film...za nekoga sa strane smešno,za mene malo manje smešno...ipak,izdržalo se sve,iako mi nekada dodje da sve pobacam oko sebe

Da,Dragice,mora biti jedna ozbiljna repriza kafice na miru u troje(ili više,svi su dobrodošli)ali kad ja dodjem u Zg,jeli????Ili da svi zajedsno odemo kod S.u Sarajevo...ja sam za,ionako sam non stop u autu...

Kate,sećaš se njih dve u autu pozadi,ja prvi put u ludilu vozim po Zg,navigacija priča kuda,ti prtičaš kuda,smejemo se,pričamo...ludilo...nije nam bilo loše,a biće nam još bolje sad kad je A.malo veća pa može biti drugarica sa M.,kad dodjem za koji mesec u Zg Kod M. na bioenergiju.

Da,meni je i dalje dragi vani,ne misli se vraćati izgleda,ja svako malo pretim da se mora vratiti,on obeća i to je to...komunicitamo preko skajpa,tek to je koma,da vidite on kao nešto ljut na decu kad se ja nešto žalim da ne slušaju,viče na njih iz kompjutera,a M.samo pridje i klik...izbriše ga...da pukneš od smeha...za film smo priča

Da me samo vidite kako nekad izlazim iz kola,sama sa decom po mraku,natovarim A.na ledja jer uvek zaspe,M.za ruku,jedno 6 ranaca po ledjima i rukama,obavezno neka kesa i tašna,ključeve od kola držim u zubima a od stana da otključam da udjemo sa druge strane u zubima,pripremljene za upotrebu...sreća da smo u prizemlju zgrade,ne znam šta bi bilo da treba još putovati liftom ili ne daj Bože stepenicama ići...koma

svim mojim dragim damama

E moja mraunicus ja ti tako isto,samo ja moram brojati djecu kad uđu u kuću,
da nebi kakvo izgubila

E moja Kate,kako smo krenuli ja ću kad se on vrati već stasati za redovnu penziju,i to onu staračku,sa 65g starosti...
Bez šale,mogli bi malo opisati svoje živote,kako gurate sa decom, pa još sa dijagnozom, kako stižete sve obavljati,ima li stresa i koliko...

Ja sam kako kaže Kate sama sa decom,ona kaže žena ZMAJ a ja ne mislim tako, mislim da sam samo obična žena koja obavlja svakodevne obaveze, nekad živčana nekad smierna,ali više živčana...nekad tako vikenem na decu da se i sama prepadnem svog glasa, a posle opet pomislim da su i oni sami sa mnom,da im fali tata,da A.treba izdržati sve što je snašlo...uglavnom pribegavam ucenama raznih vrsta, bojim se da se deca ugledaju na mamu kao primer pa da su već sad stasala za razne dogovore tipa "ako ja tebe poslušam i stavim zelene kapi koje peku, kupićeš mi to i to"...to svakodnevno slušam od trigodišnje devojčice...a stariji sin mi kaže kad treba raditi domaći u radnoj svesci za predskolsko "Ti si izgleda zaljubljena u radnu svesku..."

Panika me hvata od njegovog polaska u školu, novih obaveza (redovnih pre svega) i A.obaveza po doktorima i slično...

A šta da ja kažem. Meni živci "ko fitilj", čak mislim da bi tebala na "preodgoj" koliko se brzo aktiviraju. Sve se narušilo od stresova. Mraonicus, ponekad je bolje da ti muž nije blizu da mu ne "saspeš sve" što te muči, moj nadrlja zbog svega, al valjda je naviko

Mraonicus, a i ostale cure s predškolcima i školarcima, mislim da je jako korisno s djecom igrati razne društvene igre, posebno karte, uče se razmišljanju, logici, brojevima, strpljenu, druženju, gubljenju, pobjeđivanju, upornosti, a i jako im je zabavno...

Ja jedva našla za kupiti drvenih šah, kao da tražim ne znam šta...a tako divna igra.

Mogu ti reći mraonicus, po onom što čujem od kolega, fakat je tempo u školi u svakom pogledu. Svladat će oni gradivo, to me najmanje brine, ali emocionalna stabilnost?!

, ali emocionalna stabilnost?!


Da Kate i mene je mučila ta emocionalna stabilnost,moja M je kao pahuljica,bojala sam se ko kišne godine.
Ali bez razloga bolje je to prihvatila nego ja.

I na ovoj temi ima posla,a najvažnije za nas roditelje da ne " prošvikamo"

Godinama poslije..najvaznijim smatram svladavanje straha, zivotno vaznim.
Sreća prati hrabre!